PADESKA JAGODA - Sve o gајеnju jagode


                                                  MORFOLOGIJA JAGODE
                                        
JAGODA se sastoji iz korena,stabla,stolona,lista,cveta i ploda,a svi zajedno cine bokor.
KORENOV SISTEM   sastoji se iz primarnih i sekundarnih korenova i korenovih dlacica.Korenov sistem jagode je zilicast i vrlo razgranat.Dostize duzinu do 70 cm,a pojedine zile i preko 1,5m,a u sirinu koren ide do 60 cm,a u dubinu do 20 cm,a u nekim slucajevima i do 60 cm.
STABLO,odnosno kruna bokora je dugacka nekoliko santimetara racva se.Na poprecnom preseku stabla mogu se videti godovi,koji sluze za raspoznavanje bokora.
LISCE je spiralno rasporedjeno i svaki sesti list nalazi se iznad prvog lista.Lisce se sastoji iz lisne drske i lista.
LISNA DRSKA  sluzi za raspoznavanje lisca ili cveta.Boje je zelene,crvene ili roze.Ima dlacice koje rastu na gore,horizontalno ili na dole.
LIST je sastavljen od tri liske,a u nekih sorta od cetri ili pet liski.Moze biti krupan,srednje krupan i sitan.Sorte se raspoznavaju prema srednjem listu,oblik srednjeg lista je ovalno romboidan,jajast obrnuto jajast,ovalan,okruglo ovalan.Nazubljenost lista je ostra,tupa,siroka i uska.Boja lista je zelena,tamno zelena,svetlozelena.Povrsina lista je glatka,rebrasta,naborana,povijena i ravna.
CVETNA DRSKA  je u stvari,modifikovano stablo.Cvetna drska moze vbiti kratka do6cm,srtednje duga,od6do12cm i duga preko 12 cm.Raspored grana,odnosno grananje  i broj cvetnih drski i cvetova varijabilni su i zavise od vrste,sorte i uslova gajenja.
CVET jagode mze biti hermafroditan(dvopolan,prasnici i tucak),funkcionalno muski(jednopolan,samo prasnici)i funkcionalno zenski(jednopolan,samo tucak).Nalazi se iznad lisca,ispod ili u istoj ravni sa liscem.Oblika je pljosnatog,casastog i duboko casastog.Boje je bele, a velecina cveta moze biti,krupan(preko 3cm),srednje krupan(2,5 do3cm)i sitan(ispod 2,5 cm u precniku).Cvet jagode ima prosecno 5 krunicnih i 10 do 15 casicnih listica.Prasnika ima prosecno 20 do 35,obicno rasporedjena u tri prsljena.Oni su razlicite velicine i duzine,boje zatvoreno zlatne kad sadrze dobar polen,a kad je polen degenerisan,antere se ne razvijaju potpuno i boje su bledozute.Polen je zreo pre cvetanja ili otvaranja antera.Antera puca kad se cvet otvori.Posle  otvaranja antera polenov prah je tezak lepljiv,a kasnije se susi i nosi ga vetar.Zadrzava sposobnost oplodjavanja nekoliko dana po ispadanju iz antera.Tuckova ima prosecno od 520 do 580 i rasporedjeni su u pravilnoj spirali na cvetnoj lozi.Zig tucka je hrapav i lepljiv.
PLOD  jagode moze biti krupan(20 do 25 g),jako krupan(preko 30g),sitan(do 15g),i srednje sitan(15do20g).Oblika je okruglog, oovalnokonicnog,pljosnato okruglog,okruglog konicnog,useceno konicnog i grebenastog.Boje je bele,roze,svetlo crvene ,crvene ,tamno crvene i karmin crvene.Seme je zuto,tamno crveno i tamno.Struktura mesa je zbijena ili supljikava.Boja mesa je bela,roza,crvena,svetlo crvena i tamno crvena.Ukus je sladak,kiselkast,i kiseo.
STOLONI serazvijaju u toku vegetacije iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu novog lisca.Razvijaju se sukcesivno kao i lisce i sluze za vegetativno razmnozavanje biljke.NJihov broj ,debljina i duzina zavisi od osobina sorte i uslova gajenja.
ZIVICI su biljke koji sluze za razmnozavanje sorte.Nastaju iz adventivnih pupoljaka na nodijama stolona.Na gornjemdelu nodija obrazuje se rozeta lisca.a sdonje strane zilica,i na taj nacin se razvijaju nove biljke,zvani zivici.Jedan bokor moze dati u proseku 30 zivica.


                                                FIZIOLOGIJA JAGODE
Period bujnog porasta jagode zavisi od visine prinosa,agrotehnike zemljisnih i klimatskih uslova a narocito od duzine dana i temperature.bokori jagode,po pravilu,imaju najbujniji porast u drugoj ,a nesto manji u trecoj godini posle sadjenja.Tada im je najrazveniji korenov sistem i imaju najveci broj listova i cvetnih drski s plodovima.U prvoj godini bokori su 30 do 50% manje razvijeni u odnosu na drugu godinu.
PERIOD RASTENJA I RODNOSTI.Najintezivniji porast bokora je od pocetka kretanja vegetacije do kraja juna.Kasnije,umesto vegetativnog porasta,formiraju se organi za razmnozavanje,zivici i cvet.Zivic jagode se intezivno razvija od zacetka dva listica(jun,jul),pa do pocetka septembra,a u nekih sorti do oktobra.
Plod jagode ima dva perioda intezivnog i dva usporenog porasta.Prvi period intezivnog porasta nastaje neposredno posle oplodjenja i traje do pocetka uvecanja ploda.Posle ovoga dolazi period smanjenja porasta i tada je plod bele boje.Zatim ponovo nastaje intezivan porast i plod pocne da crveni.Jagoda posadjena  u julu i avgustu daje sledece godine dobar rod.Kasnijem sadjenjem prinosi se sukcesivno smanjuju.
POCETAK RASTENJA.U jesen,na vrhu stabla maticne biljke ili zivica obrazuje se tacka porasta.Ona se transformise u cvetni pupoljak,a ovaj se u prolece cvetnu granu.Cim se od tacke porasta formira cvetni pupoljak,prestaje dalji vegetativni razvoj biljke.
OBRAZOVANJE CETNIH PUPOLJAKA.Prvi vidljiv preobrazaj tacke porasta u cvetni pupoljak nastaje pocetkom septembra.Tada se na mikroskopu moze videti formiranje cvetnog zacetka i embrionalni razvoj lista.Posle 10 dana nastaje razvoj cvetne gronje odnosno na mikroskopu je vidljiv razvoj primarnog i sekundarnog cvetnog pupoljka.Pocetkom oktobra formira se deo koji se razvja u plod,prasnike i cvetne listice.Polovinom novembra formira se primarno i sekundarno stablo, s primarnim i sekundarnim pupoljcima i njihovim delovima.
ZIMSKO MIROVANJE nastaje na kraju vegetacije zbog nagomilavanja jednog ili vise biljnih hormona u tackama porasta bokora.Biljni hormoni u manjoj kolicini deluju stimulativno na porast biljke ,a u vecoj kolicini zaustavljaju porast.Nagomilavanje hormona nastaje zbog kompleksnog uticaja kratkog dana i niske temprature.
CVETANJE.Vecina sorta jagode cveta od sredine aprila do pocetka maja.U toplijim krajevima jagoda jagoda cveta krajem marta do pocetka aprila.Od listanja do pocetka cvetanja prodje 15 do 20 dana, a od kraja cvetanja do pocetka sazrevanja  plodova 25 do 45 dana.Prvo cvetaju primarni cvetovi i od njih se dobijaju najkrupniji plodovi.
OPLODJENJE.Sorte jagode su samooplodne i samobesplone.Samooplodne sorte imaju normalno razvijene tuckove i prasnike, dok samobesplodne imaju samo tuckove,ili imaju samo prasnike.Oplpdjenje je uspesno kad su insekti aktivni i kada za vreme cvetanja duva slab vetar.Tuckovi su sposobni za oplpdjenje nekoliko dana tako da je moguce prenosenje prenosenje polena sa kasnijih cvetova na cvetove koji su se prvi otvorili.Od bbroja oplodjenih tuckova zavisi oblik i krupnoca ploda.Oplpdjenje se obavi veoma brzo,cesto za 24 do 48 sati,tj.cim pocne opadanje krunicnih listica i susenje tuckova.
RAZVOJ PLODA.Posle izvrsenog oplodjenja semeni zametak se bryzo razvija.Usled brze proizvodnje hormona obrazuju se celije mesa oko svakog oplodjenog semena sto je u praksi poznato kao porast ploda.Oblik ploda zavisi od rasporeda i mesta na cvetnoj gronji Primarni plodovi obicno su nejednakog oblika,a kasniji znatno ujednaceniji.

           FIZIOLOSKI POREMECAJI USLED NEDOSTATKA MINERALNIH AKTIVNIH MATERIJA
Fizioloski poremecaji kod jagode obicno se ispoljavaju na stolonima,liscu cvetovima i plodovima.Za utvrdjivanje ovih poremecaja najcesce se uzima lisce.Najcesci fizioloski poremecaji kod jagode prouzrokovani su nedostatkom makro i mikro elemenata u biljci ili u zemljistu.Jagoda gajena u njivskim uslovima najcesce ispoljava simtome fizioloskih poremecaja usled nedostatka ili viska ayota,fosfora,kalijuma,magnezijuma,bora i gvozdja.
Kad biljci ndostaje azot,tada je bokor krzljav izuckastozelen,a prinosi su ya trecinu manji.Kod biljke u rodu ,za vreme obrazovanja ploda pa sve do berbe,starije lisce dobija oranzastucrvenu plamenu boju na unutrasnjem delu lista duz nerava.Ponekad ivica lista ima mrku boju .
Fosfor je razmesten u unutrasnjim delovima biljke.Kad pri apsorciji ne moze da se snabde dovoljnom kolicinom fosfora iz zemljista ,biljka taj nedostatak nadoknadjuje  koriscenjem fosfora iz starijih biljnih delova,narocito iz starijeg lisca.Ovo ispraznjivanje fosfora prouzrokuje pojavu plave boje,koja se prvo ispoliava na sitnim venama, a zatim se siri po povrsini lista.
Kalijum je takodje razmesten u unutrasnjim delovima biljke.Ispraznjivanjem kalijuma iz starijeg lisca dolazi do promene boje lista.Obod lista dobija crvenopurpurnu boju koja se siri ka sredini lista.Pri osnovi lista formira se neka vrsta trougla zelene boje, a oko mnjega crvenopurpurna boja.Na ivici lista crvenkasta boja moze preci u mrku i imati izgled sprzenosti.
Slicno fosforu i magnezijum se skladira u semenu.Kad ne moze da obezbedi dovoljne kolicine magnezijuma iz zemljista za novi porast i razvoj semena, biljka koristi magnezijum iz starijeg lisca.Tada se na liscu prvo pojave sitne,crvenopurpurne tackice izmedju vena,a nesto kasnije one brojno povecavaju i spoje,tako da cela povrsina lista dobije crvenopurpurnu boju,a nervatura lista ostaje zelene boje.
Bor ucestvuje u oko 15 razlicitih procesa u biljci,kao sto su(klijanje semena,vitalnost polena razvice celija,prenosenjem genetskih karaktera idr.)Prvi simtomi nedostatka bora zapazaju se na mladom liscu,ciji vrh se povije i izgleda kao sprzen.Nesto kasnije pojavi se hloroza na listu.
Gvozdje je glavni element ya sintezu hlorofila.Simtomi nedostatka gvozdja mogu se ispoljavati na biljci,na mladom liscu pojavom hloroze izmedju nervature lista.Kasnije cela povrsina lista, zajedno sa nervaturom izgubi zelenu boju,a novo lisce je bele boje.
Nedostatak kalcijuma ispoljava se u nekrotiranju tacaka porasta nadzemnog dela i korena i lisne povrsine,plodovi ostaju sitni i nepravilnog oblika

                                                  DJUBRENJE JAGODNJAKA
Ako  je pre sadjenja jagode zemljiste dobro pripremljeno i nadjubreno,kasnije su potrebe za djubrenjem znatno manje i ono se sastoji samo u prihranjivanju zasada azotnim djubrivima,a po potrebi i fosfornim i kalijumovim djubrivimaGodisnje potrebe jagode za hranljivim elementima iznose(70do100kg azota,50do80kg fosfora i 120do150kg kalijuma po hektaru.
S azotnim djubrivima treba obrazivo postupiti.Najbolje je kada se azot daje zemljistu preko organskih djubriva(stajnjaka),u kolicini 15 do 40 tona po ha.Suvisna upotreba neorganskog azota prouzrokuje preveliku bujnost bokora,slabije zametanje,los kvalitet i truljenje plodova.
Fosforna i kalijumova djubriva daju se u toku septembra.Ukoliko se djubri kompleksnim djubrivima,za jagodu je potreban sledeci odnos azota,fosfora i kalijuma(2 prema1,5 prema 3 procenata+2 procenata Mg+0,2procentaBora)ili 16=12=24+2Mg+0,2 B.Djubrenje jagode moze se vrsiti i preko lisca.Ovaj nacin djubrenja  moze swe primeniti zajedno sa sredstvima za zastitu jagode od bolesti i stetocina.

                                                     BOLESTI I STETOCINE JAGODE
BOLESTI JAGODE.
VIROZA. Virosne bolesti  prouzrokuju kod jagode smanjenje bujnosti i produktivnosti.Viroze jagode se prenose zivicima,zatim insektima koji prelaze s bolesnih na zdrave biljke.Najcesca virusna oboljenja jagode su JELOY EDZ<GRIN KRINKL<GRIN PETAL.
JELOY EDZ ili zutilo po obodu.Ovo je najrasirenija viroza jagode.Obolele biljke su vrlo krzljave i nedonose rod.Prvi jasni simtomi se ispoljavaju u sredini bokora na mladom liscu u vidu ivicne hloroze lista,koje se kasnije siri ka unutrasnjem delu lista.Ovi simtomi se jasno razlikuju od zutila lisca prouzrokovano visokom temperaturom u toku leta.Lisce se sporo i nepravilno razvija postaje krzljavo,ivice lista su okrenute na gore ili nadole u vidu solje.Lisna drska je nenormalno kratka .Simptomi se najasnije ispoljavaju u uslovima hladnijeg vremena,a najcesce od sredine septembra do oktobra, i rano u prolece.Glavni prenosilac ovog oboljenja su lisne vasi.
GRIN KRIKL ili kovrdzanje zelenog lista je dosta poznatz bolest.Na mladom liscu  ispoljavaju se sitne,blede ili zute tsckice.Lisce na obolelom delu ne raste,dok se tkivo druge strane normalno razvija,ali pri porastu uvija i kovrdza i dobija crvenkastu boju.Lisne drske normalno rastu tako da biljka dobije izgled kupe.Simptomi ovog oboljenja su najasnije izrazeni od sredine maja do sredine juna.
GRIN PETAL ili zeleni krunicni listici ,jasno se uocavaju na sredisnjem delu cveta,anterama koje su zelene boje, kao i list.Lisce je ispod normalne velicine,uvija se na goe.Cvetne drske su tanke i kratke.Ukoliko se zametnu plodovi su sitni,zvezdasti,grudvasti i zeleni.Simptomi ovog oboljenja su najasnije izrazeni pri kraju vegetacije ili rano u prolece.

                                                      BOLESTI KORENA I STABLA
KOLAPS jagode ili Verticilijum wilt prouyrokuje gljivica Verticilijum albo atrum.Ova gljivica je veoma rasirena u zemljistima gde se gaji paprika ,paradajz,krompir idr.Ova gljivica prouzrokuje kolaps u jagode koji se manifestuje u prvoj godini posle infekcije.Kasno u prolece starije lisce na bokorima pocinje da vene,a po obodu lista i izmedju vena se susi.Novo lisce raste krzljavo,a cela biljka ima spljosten izgled.Kasnije, starije lisce propada,a na peteljkama lista pojave se tamno crne linije ili mrlje.Ovo su prvi simptomi koji ukazuju da je biljka inficirana gljivicom Verticilijum albo atrum.U inficiranih biljaka  nastaje susenje korenovog sistema i nadzemnog dela.Na ispoljavanje simptoma viliki uticaj imaju klimatske prilike i djubrenje.Kada je u prolece hladno i oblacno vreme praceno kratkotrajnim toplim i suncanim danima,simptomi su jasno izrazeni,narocito u zarazenih biljaka koje su u rodu.Biljke su vise zarazene pri visokom sadrzaju azota u zemljistu,jer one tada rastu brze,zeljastije su i socnije.Mere borbe sastoje se izbegavanju sadjenja jagode na mestima gde su gajeni paradajz i paprika,najmanje dve godine,kao i u sadjenju zdravog sadnog materijala.
CRVENKASTA SRZ KORENA.Ovo oboljenje prouzrokuje gljivica Fitoftora fragaria,i najcesce se javlja kod jagode u rodu koja se gaji na slabom dreniranom zemljistu.Ova gljivica nalazi pogodnije uslove za razvoj u vlaznijem,hladnijem i kiselijem zemljistu, nego u toplijim i alkalnim zemljistima.Glavni izvor zaraze dolazi pretezno od zarazenog sadnog materijala.Simptomi se ispoljavaju na biljkama obicno u drugoj godini posle sadjenja u vidu kolapsa, koji nastaje kao posledica destrukcije korenovog sistema izazvane gljivicom.U prvoj godini posle sadjenja inficirana biljka ima normalan porast sve do sledeceg proleca i pojave toplijeg vremena.Tada se na biljkama moze pojaviti uvenuce mladog i starijeg lisca u vidu mlitavosti.Lisce gubi zeleni sjaj i dobija zutu i crvenu boju i sasusene povrsine na listu.Stariji delovi korenovog sistema potpuno izumiru,a novi korenovi koji nastaju iz stabla suse se od vrha.Pri rasecanju korena primecuje se da je srz crvene boje,sto sluzi kao primarni simptom ove bolesti.
Najefikasnijamera borbe je ne koristiti teska,vlazna,hladna i kisela zemljista,kao i sadjenje zdravog sadnog materijala.
CRNO TRULJENJE KORENA.Ovu bolest izaziva nepoznati uzrocnik,te je suzbijanje neizvesno.SImptomi ovog oboljenja su da glavni koreni nenormalno rastu,pocrne i trule.Biljka ima krzljav porast i smanjenu produktivnost,koja se ispoljava tek u drugoj godini posle sadjenja.Kod ovog oboljenja, za razliku od crvenkaste srzi korena,prvo izumire spoljni deo korena, a kasnije unutrasnji drveni deo cilindra.
PiFIUM ULTIMUM je vodena plesan koja je u zemljistu veoma rasirena.Ova bolest smanjuje bujnost dvogodisnjih i starijih bokora.Unistava apsortivne korene, u kojih se naseljava saprofitna gljiva Radikola,koja ubrzava proces propadanja biljke
FIZOKTONIA SOLANI ja gljivica koja napada korenov sistem jagode,narocito u uslovima hladnog i vlaznog zemljista.Njena micelija se u toku zime razvija u takav splet oko korena jagode da se cini da su to dlacice korena.Ova gljivica se cesto nalazi na korenu jagode zajedno sa Pifium ultimum,te je najverovatnije da su one uzrocnici propadanja i degeneracije korenovog sistema,odnosno bolesti poznate pod imenom crno truljenje korena.Bolest crno truljenje korena suzbija se na isti nacin kao i verticilijum.
TRULJENJE PUPOLJAKA I STABLA prouzrokuju gljivice Fizoktonia solani,Botritis kanera.Truljenje pupoljaka i stabla je narocito izrazeno u  uslovima duzeg vlaznog perioda i preterane vlaznosti zemljista.    

                                                    BOLESTI LISTA
Najvaznije bolesti lista jagode su lisna pegavost i pepelnica.
LISNA PEGAVOST.Ovu bolest prouzrokuje gljivica Mikosvirela fragaria.To je najcesca i najopasnija bolest jagode.Bolest se ispoljava iskljucivo na liscu,na kome se vec rano u prolece pojavljuju sitne bele pege koje se brzo povecavaju i brojno i povrsinski.Pege su oivicene crvenkastoljubicastom bojom.U okviru ovih pega lino tkivo izumire i sasusuje se,a pri jacem napadu citava liska izgleda kao sprzena.Na sirenje ove bolesti narocitopovoljno deluje vlazno i hladno vreme,bolest se cesce javlja na tezim i nepropustljivim zemljistima.Suzbijane ove bolesti  moze biti direktno i indirektno.Od direktnih mera preporucuje se prskanje bakarnim preparatima pre kretanja vegetacije(mart) i posle zavrsetka berbe ,a u toku cvetanja pa do berbe(vodeci racuna o karenci),preparatima cije su aktivne materije metiram,azoksistrobin,mankozeb,boskalid/piraklostrobin,hlorotalonil i dr.,a od indireknih mera spada gajenje otpornih sorti jagode,za jagodnjak birati laka i rastresita zemljista, a u jesen i prolece pokupiti i spaliti sasuseno i zarazeno lisce jagode.
PEPELNICA jagode.Prouzrokuje je gljivica Sfiroteka humili.Gljivica se siri veoma brzo,jer se njene spore prenose vazduhom,narociti kad je hladno i maglovito vreme.Osetljivi su samo nadzemni delovi jagode,a narocito lisce,casica cvetova i plod,a posebno seme ploda.Zarazeno lisce je okrenuto na gore u vidu solje,a s donje strane je prekriveno tankom crvenkastobelicastom prevlakom.Pri jacem napadu bolesti ivicne povrsine lista kao da su spaljene.Kod zarazenih plodova ne razvija se crvena boja,a u izvesnim slucajevima na njima se pojavljuje tanak sloj belicastog praha.Mere borbe protiv ove bolesti su iste  kao  kod lisne pegavosti,direktne i indirekne.Indirektne su iste kao kod lisne pegavosti,akao direkna mera vrsi se prskanjem sretsvima koji u sebi sadrze aktivnu materiju tebukonazol,difenokonazol,kresoksim metila,penkonazola kao i azoksistrobina.  

                                                           BOLESTI PLODA
Najvaznija bolest ploda jagode je siva trulez.Prouzrokivac ove bolesti je veoma rasirena gljivica Botritis kanera.Ona se najcesce javlja kad ja vreme vlazno a temperature niske.Ova gljivica napada starije izumrle delove tkiva biljke i moze da prodre u plod iako nije ostecena pokozica.Zarazeni plodovi jagode u pocetku su socni,sa pegama zagasite boje,a kasnije se na njima obrazuje siva prasnjava prevlaka,po kojoj je ova bolst i dobila ime.Mere borbe ove bolesti sastoje se u preventivnoj zastiti preparatima koji u sebi sadrze aktivnu materiju primetanil, boskalid/piraklostrobin,ciprodinil/fludioksonil i dr.(vodeci racuna o karenci).
Radi suzbijanja ove bolesti za sadjenje treba izbegavati podizanje jagodnjaka u uvalama,dolinama,izbegavati gustu sadnju kao i prekomerno djubrenje azotnim djubrivima.

                                                       STETOCINE JAGODE
Najvaznijestetocine jagode su nematode,lisne vasi,jagodin cvetojed,pregalj i gundelj.
NEMATODE su sicusni,golim okom nevidljivi koncasti crvici.Postoje vise vrste nematoda,od kojih jedne zive u zemljistu i napadaju koren jagode,a druge iznad zemljista,na delovima biljke ,i ostecuju pupoljke,lisce i stablo jagode. Biljke ostecene nematodama slabo se razvijaju,ne radjaju i na kraju se osuse.Postoje dve vrste nematoda korena,jedna prouzrokuje stvaranje cvorica na korenu,a druga crnilo korena. Prva deluje destruktivnije u peskovitom zemljistu,a druga podjednako ostecuje koren jagode na razlicitim tipovima zemljista.
Nematoda pupoljka,lista i stabla takodje ima dve vrste,od kojih jedna prouzrokuje tzv.prolecnu kovrzljavost,a druga letnju kovrzljavost jagode.Ove nematode zive u socnim tkivima sitnih pupoljaka i vrlo sitnog lisca.Cvetne pupoljke ostecuje nematoda prolecne kovrzljivosti,a lisne pupoljke ,sitno lisce i stablo ostecuje nematoda letnje kovrzljivisti.I nematode korena i nematode pupoljka,lista i stabla suzbijaju se fumigacijom zemljista,sadjenje zdravog sadnog materijala,zarazene bokore treba pocupati i spaliti.
ZELENA VAS JAGODE.to je glavni prenosilac virusnih oboljenja.Ona je belicastozuta i napada sve delove bokora,a najcesce lisce,hraneci se njihovim sokovima.Suzbija se sredstvima na bazi organofosfornih jedinjenja ,i drugim insekticidima.
BELA STITASTA VAS napada sve delove bokora,a najcesce nalicje lista,lisne drske i cvetove.Prvo napada starije lisce,zatim sise sokove mladjeg lisca,tako da onemoguci dalji razvoj bokora.Prinosi napadnutih bokora su niski.Suzbija se na isti nacin kao i zelena vas jagode.
JAGODIN CVETOJED je vrlo opasna stetocina cvetova jagode i ako se ne suzbija moze prepoloviti prinose.Odrastao insekt ja tvrdokrilac,dug 2do3mm,tamnocrvene boje.Zenka polaze jaje u neotvorene cvetne pupoljke,iz kojeg se posle 3 do 4 nedelje ispili larva.Ona nagriza peteljku cvetnih pupoljaka,koja se pod teretom cveta prelomi i zajedno s njim vene i osusi.Larve ne s jedne cvetne drske na drugu.Suybija se alfacipemetrinom,bifentrinom idr.
Pored cvetojeda jagodama pricinjava jos vece stete PREGALJ. To je tvrdokrilac ,plave boje,duzine do 3 mm.Nagriza peteljke mladog lisca I cvetne drske prouzrokujuci njihovo susenje i izumiranje(kao i cvetojed),s tim sta larve ovog insekta posle nagrizanja prelaze na druge peteljke i cvetne drske.Suzbija se na isti nacin kao i cvetojed, stim sto prskanje treba vrsiti pod pritiskom nekoliko atmosfera,pri cemu nastojati da se dobro isprska nalicje lista.
GUNDELJ.Ova stetocina maze unistiti citave zasade jagode.To se obicno desava kad je jagoda posadjena u neposrednoj blizini sume.Larve gundelja zive u zemljistu 3 do 4 god. i napadaju koren i korenov vrat.Biljke rastu krzljavo,pojedini listovi dozivljavaju kolaps,a pri jacem napadu biljka se osusi.Suzbijanje larve gundelja je tesko,jer one zive u zemljistu.Pre podizanja zasada treba izvrsiti dezinfekciju zemljista  basimid granulatom ili nekim zemlisnim insekticidom,npr.(force,foksim,galation).
                                                                                                                 

Uloguj se

Prijatelji Sajta

Statistika


Total online: 0
Guests: 0
Users: 0

Pretrazi

Website builder - uCoz

Copyright Падешска Јагода © 2014 | Free uCoz Templates | PADESKA JAGODA